Транспарентна лепљива тракаје први развио Ричард Дру у Сент Полу, Минесота, САД. Дана 30. маја 1928, пријаве су поднете и у Британији и у Сједињеним Државама. Древ је развио веома лаган лепак осетљив на притисак. Почетни покушаји нису били довољно лепљиви, па је Друу речено: "Однесите ову ствар својим шкотским шефовима и реците им да ставе још лепка!" („Шкотски“ значи „шкрт“). Међутим, током Велике депресије пронађене су стотине употреба за ову траку, од поправљања одеће до заштите разбијених јаја. Зашто се трака лепи? То је због лепљивог премаза на његовој површини! Најранији лепкови потичу од животиња и биљака. У 19. веку гума је била главна компонента лепкова; док се данас широко користе различити полимери. Лепкови се лепе јер њихови молекули формирају везе са молекулима предмета који се везују, а ове везе чврсто везују молекуле заједно. Састав лепкова... У зависности од марке и типа, користе се различити полимери.
Почетком 1920-их, када су двобојни аутомобили били популарни, Дик Дру, истраживач у компанији 3М, чуо је раднике у фабрици за производњу каросерија како се жале да јака лепљива трака која се користи при фарбању аутомобила изазива прекомерно љуштење боје, приморавајући их да стално поправљају боју. Затим је почео да развија лепљиву траку ниске вискозности, која је постала прва трака за маскирање на свету. Међутим, председник 3М није био вољан да подржи пројекат, али Дру није одустао. Зграбио је прилике из малих поруџбина и наставио своја истраживања. Неколико година касније, Дру је изумео целофанску траку. Током Другог светског рата, Јохнсон & Јохнсон је својим медицинским завојима додао водоотпорни премаз; ова трака је касније еволуирала у светски познату водоинсталатерску траку. Током послератних напора за обнову, широко је коришћен у водоводним пројектима, постајући трака која је повезивала свет. Ово је порекло имена ове сребрне траке.
